Reč osnivača

Dimitrije, Monika i Saša

Kada smo, sada već davne 2019. godine, uzeli u naručje devojčicu staru 15 dana, koju je majka ostavila u porodilištu i koju je Centar za socijalni rad smestio u hraniteljsku porodicu, kada smo se zagledali u njene vragolaste oči i osetili dodir njenih ručica na obrazu, videli njen osmeh i čuli njen gugutav glas, znali smo da je to naš put – želimo da postanemo Usvojeni roditelji.

Iako smo zajedno, sada već 18 godina, suprug i ja nikada nismo razmišljali o deci, niti smo novo živo biće doživljavali kao prioritet za napredak u vezi. Štaviše, kada smo o tome i razgovarali, meni je na pameti uvek bio osećaj polaska u školu i sama pomisao da sa detetom moram ponovo da prolazim kroz to – izazivala je grč u meni. I tu se sve završavalo, uz rečenicu da je jedno stvoriti novi život, ali napraviti čoveka od deteta, u ovom ludom vremenu, zahteva moći nalik Supermenu. Mi jednostavno nismo osećali da te moći imamo.

U naš život je došao Dimitrije, koji je potpuno promenio i to ko smo mi i to kako gledamo na svet, i put kojim želimo da idemo. On nas je inspirisao i pokrenuo da stvorimo „Usvojene roditelje“, kao bazu i podršku i sigurnu luku za sve one koji se bore da postanu porodica.

Naš put, od želje da usvojimo, dete do samog usvajanja, trajao je 2,5 godine. Susreli smo se sa velikim izazovima, počev od Covid 19 situacije, gomile dokumentacije koju smo vadili nekoliko puta. Dobijali smo veliki broj poziva za usvojenje dece koja su teško obolela i svaki put kada bismo rekli da ipak nemamo kapacitete da brinemo o detetu kome je potrebna toliko stručna pomoć, osećali smo se loše. Našem negativnom odgovoru doprinosilo je to što mi moramo da radimo, a u našoj zemlji ne postoje programi koji pomažu porodicama koje se odluče na usvajanje deteta sa teškim oboljenjem. Potpuno smo nespremni išli ovim putem, bez vodiča i navigacije koja nam je bila potrebna i tada smo odlučili da ako ikada budemo nešto mogli da promenimo – promenićemo.

Zbog Dimitrija i dece poput njega, i svih roditelja poput nas, želimo da vam damo kompas i vodič kako da ne lutate na putu usvojenja, ali i da nakon procesa imate sigurnu luku koja će vam pomoći da dobijete sve odgovore, savete i podelite neprospavane noći. Kada se budete pitali „zašto mi je sve ovo trebalo i kako da se izborim i sa sobom i sa detetom“, kada budete na ivici da odustanete i kad poželite da vratitie svoj stari ustaljeni život nazad – znaćete da niste sami u tome i da će sve proći.

Kada posle nekoliko meseci konačno mirno prođete kroz noć u kojoj nije bilo plakanja bez prestanka, shvatite da možda ipak imate i moći superheroja, samo im treba malo podsticaja da se iskažu.

Kada postanete mama i tata i naučite da se odazovete kada vas dete tako nazove, kada dobijete ubrani cvet i zagrljaj toliko jak da bi pomerio planine, znajte da imate svu moć ovog sveta koja vam je potrebna – čak i za taj polazak u prvi razred, za koji ćemo ipak imati vremena da se pripremimo 😊

Danijela, Tamara i Dušan

Hladnog decembarskog dana oko nas je prštala novogodišnja euforija, a kraj 2019-e godine nama je zapravo bio početak novog poglavlja. Predajom molbe u Centru za socijalni rad zakoračili smo na prvi stepenik ka visokom cilju da proširimo porodicu. Putovanje je trajalo sve do oktobra 2021. kada smo sa našom ćerkom stigli u njen novi dom.

Naši koraci bili su jako spori jer su ubrzo nastupile Covid19 mere koje su neosporno uticale na sve aspekte funkcionisanja u zemlji. Na jesen organizovana je „Škola roditeljstva“ gde se jedno susrećemo i sa Monikom i Sašom, i zajedno prolazimo emotivne faze procesa do dobijanja podobnosti za usvojitelje. Kroz ceo taj put idemo bez navigacije i iz toga se javlja tiha želja da pružimo podršku koja je nama bila potrebna.

Od predaje dokumentacije do ulaska u registar potencijalnih usvojitelja prošlo je 17 meseci. Narednih par meseci imali smo nekoliko poziva, a prvi razgovor za konkretno dete bio je i onaj pravi na kome smo izabrani da postanemo roditelji. Ubrzo smo prvi put proslavili dečiji rođendan. Njen četvrti, ali prvi zajednički.

Zvanično smo postali usvojeni roditelji šest meseci nakon upoznavanja, a nezvanično
od trenutka upoznavanja kada nas je neko prvi put nazvao mamom i tatom. Prošlost je deo nas i prihvatamo je takvom kakva je, ali budućnost gradimo i menjamo.