Razlike između hranitelja i usvojitelja

Kada detinjstvo u biološkoj porodici nije moguće, detetu se kroz sistem socijalne zaštite obezbeđuje dom i podrška. Prva adresa gde će dete pronaći utehu, stabilnost, brigu i ljubav jesu hraniteljske porodice. Centar sa hraniteljima zasniva ugovor po kome će hranitelj uz naknadu, penzione doprinose (kao i zdravstveno osiguranje ukoliko to nije rešeno po drugom osnovu), i naknadu za izdržavanje deteta primiti dete u svoju porodicu i brinuti o njegovim potrebama i razvoju. Takođe, da bi neko postao hranitelj, mora da ima licencu koja se dobija prolaskom serije edukacija (slično kao škola za usvojitelje), prolaze zdravstvene provere, i imaju zakonsku obavezu da na svake dve godine licencu obnavljaju.  Takođe, kao što u okviru centara postoje ljudi koji su zaduženi za decu koja se nalaze u hraniteljstvu, postoje i timovi koji rade samo sa hraniteljima, obilaze ih, pomažu u rešavanju svih izazova koje imaju u radu sa decom.

Ovo nije običan posao gde imate godišnji odmor, bolovanje, radno vreme, već 24h brige o detetu.

Neizostavan je i emocionalan odnos koji se razvije, ali i izazovi sa kojima se hranitelji suočavaju zbog specifičnosti deteta, navika, trauma, zdravstvenog stanja.

Hraniteljstvo jeste privremena mera socijalne zaštite, ali često bude dugogodišnja iz objektivnih razloga.  Deca se mogu vratiti u svoje biološke porodice kada se steknu uslovi za to, ostati na hraniteljstvu do punoletstva ili tj. kraja školovanja, ili postati podobna za usvojenje.

Usvojenje treba da bude dopušteno samo ukoliko je u najboljem interesu usvojenika. Organ starateljstva ocenjuje psiho-fizički status deteta, jer nisu sva deca podobna za usvojenje.

Usvojenjem dete dobija trajni oblik zaštite, roditelje i sva prava kao i u biološkim porodicama.  Pre samog usvojenja usvojitelji su čekali, maštali o zagrljaju malenih ručica, čitanju bajki pred spavanje, radostima koje dete donosi. Postati usvojena mama ili tata, za usvojitelje predstavlja dug put od odluke, procudura, čekanja, nestrpljenja, do prvog susreta sa detetom. Trudiće se da nadoknade sve propuštene trenutke, da steknu poverenje deteta, razviće se ljubav i porodični odnos.  Vremenom često počnu i da liče.

Otvorenog srca se ulazi u priču, pa tako nema ni tajni, prilagođeno uzrastu i razvoju deteta govori se o usvojenju, a kada dete odraste moćiće da potraži i svoje biološko poreklo. Dom će dete uvek imati tamo gde je iz srca rođeno. Mama i tata će pružiti ljubav, podršku i jedina naknada za njih je sreća njihovog deteta.

Svaki odnos čine ljudi, pa se tako nekada između hranitelja i usvojitelja razvije nova veza poput rodbinske, prijateljske, a nekada se kontakt vremenom prekine. Najvažnije je dete i ponašati se u skladu sa njegovim emocijama i interesom, a ne voditi se svojim ličnim osećajima. Nakon biološke i hraniteljske porodice, usvojiteljska je treća adresa deteta i treba razumeti da dete ima prošlost, put koji je prošlo pre usvojenja, pružiti utehu, zaceliti rane, strpljenjem i ljubavlju postati prava porodica.

HRANITELJSTVO		USVOJENjE
Hraniteljstvo je odnos između deteta (hranjenika) i odrasle osobe koja se o njemu stara (hranitelj).		Usvojitelji imaju pravni položaj roditelja.
Uspostavljanjem hraniteljstva, dete ne prekida srodnički odnos sa svojom prirodnom porodicom. Na hranitelja se ne prenosi roditeljsko pravo u celini već samo određena prava i obaveze ( čuvanje, podizanje, vaspitavanje,obrazovanje…)		Usvojenjem prestaju prava i dužnosti deteta prema njegovim srodnicima, te prava i dužnosti srodnika prema njemu.
/		Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina
Hranitelj ima pravo na naknadu, u skladu sa zakonom, kao i naknadu za izdržavanje deteta         Dete se smešta u hraniteljsku porodicu što bližu njegovom mestu porekla, a kada god je moguće u srodničku porodicu   Deta u hraniteljsku porodicu može doći kao novorođenče, školarac, tinejdžer…		Podaci o roditeljima zamenjuju se podacima o usvojiteljima u matičnim knjigama, dete dobija prezime usvojitelja, pravo na nasleđivanje i ostala prava kao biološko dete. Usvojitelji imaju sve obaveze roditelja.   Usvojitelji mogu biti iz bilo kog grada u Srbiji.     Najčešće su deca podobna za usvojenje starija od dve godine, pa do školskog doba. Usvojenje je poslednja mera zbrinjavanja, nakon pokušaja vraćanja u biološku porodicu, pravnih procesa, hraniteljskog/domskog smeštaja.
Hraniteljstvo se može raskinuti		Usvojenje se ne može raskinuti.